Usne kroz istoriju

Prvi karmin, ili ruž za usne napravljen je davne 1915. godine, medjutim istorijski podaci nam pričaju potpuno drugačiju priču. 

Naime, još iz I veka postoje zapisi koji govore da je Kleopatra koristila crvenu boju za usne kako bi im dala na značaju, lepoti i punoći.  

U Mesopotamiji, žene su koristile boje od poludragog i dragog kamenja koje su nanosile na lice i usne, a žene, tokom XII veka u Italiji koristile su boje ružičaste nijanse kako bi se razlikovale od nižih staleža. 

 

Jednostavno rečeno, žene svih rasa, etničkih grupa, staleža i godina su želele da njihove usne izgledaju drugačije, punije, jasnije, sa više boje…  

Srednji Vek je takodje, doneo eksploziju boja što se tiče šminke i samih usana, tako da su nam svima dobro poznata lica namazana belim puderima i usne namazane jarko-crvenom bojom, često našminkane da promene i oblik usana koje su uvek delovale kao da su napućene.

 

Zašto su usne oduvek privlačile toliku pažnju i muškaraca i žena? 

Zašto su ideali ženske lepote sa punijim i naglašenijim  usnama? 

Zašto su osobe koje imaju tanke usne neupadljive i veoma često predmet loše asocijacije? 


Jednostavno, senzualne usne su oduvek bile ideal kako ženske, tako i muške lepote. 

Kako se ideal telesnih proporcija često menjao, za usne je uvek važilo pravilo da punoća ističe njihovu lepotu i idealni usana su uvek bili, manje – više isti.  

Na žalost živimo u svetu u kom nema puno mesta za brigu o sebi, ali je spoljašnji izgled oduvek predstavljao i još uvek predstavlja suštinu ličnosti, samopouzdanja i često odredjuje čitav tok nečijeg života.  

Usne su, pored očiju, prve stvari koje primetimo kada gledamo u nečije lice i prva slika koju vidimo ostaje dugo upamćenja i povezana sa tom osobom.  

Usne su asocijacija svačije senzualnosti i seksualnosti i zato moraju da budu savršene.  

Trendovi uvećanja i oblika usana variraju kroz istoriju i kulture, ali jedno ostaje, savršene usne su potrebne svakom licu.  

Brojna plemena su vršila prave male hirurške intervencije umetanja predmeta u usne kako bi privlačile pažnju  

Istorija povećanja usana je počela oko 1900. godine, kada su hirurzi počinjali sa ubrizgavanjem parafina. Efekti ovih uvećanja nisu bili zadovoljavajući, sve dok se svetu nije predstavio silikon 1960-ih godina prošlog veka koji je prihvatilo dosta ljudi sve do otkrića kolagena koji predstavlja potpuno prirodnu supstancu koja se nalazi u svakom organizmu, ali kao takva, može da izazove alergijske reakcije, a efekti samog ubrizgavanja kolagena nisu dugotrajni.

Osamdesetih godina prošlog veka, kolagen se dobijao iz krvi govečeta, što je predstavljalo veoma veliki rizik za nastanak alergijskih reakcija. Pacijenti su moralni da načine testiranje na ove alergne minimum tri nedelje pre željene intervencije. 

Sa starenjem, dolazi do neminovne pojave bora u predelu oko usana,  a količina masnog tkiva se smanjuje, pa usne izgledaju manje i tanje.  

Takodje, materije koje se nalaze u vezivnom tkivu gube svoju elastičnost, što produbljuje problem.  

Osobe koje puše još su sklonije problemima sa usnama, jer položaj dok drže cigaretu omogućava još veće stvaranje bora, a sam nikotin i brojne druge supstance u cigaretama smanjuju elastičnost kože i ubrzavaju njeno starenje. Zato i tipičan izgled dugotrajnih pušača sa usnama poput ptice, ili ribe, sa kružnim borama oko usana.  

Devedesetih godina prošlog veka dogadja se pravi bum sa materijalima koji se koriste za povećanje usana. 

Ass dr Branislav Trifunović (pročitaj biografiju)

Treba Vam besplatna konsultacija specijaliste plastične hirurgije

KLIKNITE OVDE

 

 

Pitajte plasticnog hirurga

 

 

Mesto za reklamu

Dosta razmišljanja, kontaktiraj plastičnog hirurga

 

Go to top